Ратови звезда: Нова зора
Као клинац, трилогију касета Ратова звезде биле су пуштене изнова и изнова. Ремастероване верзије, наравно. У ствари, тај видео-рекордер су те касете звали домом више него било које у мојој колекцији а имао сам избора. Ремастероване верзије су имале увод од десетак минута где се показало како су унапредили специјалне ефекте за ове верзије. Било је интервјуа. Продукцијска екипа је причала o својим изазовима и како су успели. Било је и упоређења са оригиналном верзијом… Касету не можеш да прескочиш. Нисам ни хтео. Пред сам крај увода, још увек се сећам глас наратора који се увек јавио и говорио И САД СЕ СПРЕМИТЕ, након чега би показали брзи пресек свега што ћемо да гледамо, и све то уз Џона Вилијамса који ми је то ударао у главу његовом музиком. Мали ја се толико примио да бих у том тренутку кренуо да скачем горе-доле из чисте среће на кревет. Обожавао сам то. Обожавао сам Ратове звезда. И даље обожавам.
У последњих годину или две сам сазнао да је Дизни лупио ресет дугме на њихов канон. На интернету се води огромна дебата међу љубитељима, а то је нешто о чему зачудо немам неко мишљење. И не могу. Упркос чињеници да сам велики љубитељ Ратове звезда, очигледно нисам био толико велики љубитељ да прочитам барем једну књигу. Пошто обично читам више књига одједном, прилика ми се пружила недавно да пробам и лакше и забавније штиво. Ишао сам на неку операцију и хтео сам да скренем своје мисли са ситуације. Успело ми је.
Уживао сам у овој првој књизи више него што сам мислио да ћу. Сваки љубитељ у неком тренутку се сигурно пита како уопште Империја успева да се издржава? Да ли сте знали да десетина милиона насељених система чине Империју? Како уопште успева да управља политикокм, економијом и ресурсима да не само сагради све то за ту размеру, него већ и да издржава? Нова зора (A New Dawn) даје делимичан али и добродошао одговор на то питање, и усредсређује се на торилид, ретки минерал који се користи у производњу и одржавање система наоружавања попут Звезданих разарача (Star Destroyers). Кул. Месец Синда, се показао као необично и изузетно богат торилидом, довољно да снабдева Империју још дуго времена. Сукоб се врти око саме рударске операције овог минерала. Нема овде спојлера, обећавам.
И Хера и Канан, главни јунаци ове књиге, су интересантни и уверљиви као ликови. Њихово међусобно пецкање и шале су забавне, а с обзиром да врхунац Побуне је још увек далеко, скроз има смисла да његово формирање чине овакви људи. Обични људи, који имају замерку и вољу да ураде нешто по том питању. Искрено, чисто је чудо да Побуна уопште успе у филмовима. Толико ствари треба да пођу за руком. Или барем да не пођу у злу превише. И то је још нешто што сам мислио да је било добро урађено. Далеко више ствари крене по злу него што треба. И то је без икаквог деус екс махина. Прожима се једна веома Макгајверовска нота кроз целе радње, што није само неопходно зато што Побуна нема ресурсе као Империја, већ је и веома забавно.
Деловало је као Ратови звезда. Џон Џексон Милер обавља мајсторски посао ухватајући тај осећај. Заиста би ова књига могла да се фино уклопи као филм. Темпо је солидан, ликови памптљиви, и ништа не делује неприкладно за књигу из света Ратова звезда. Све у свему, препоручио бих читаоцима који не знају одакле да крену, и свим љубитељима који мрзе ресетовање канона.